Споменик Проти Матеји Ненадовићу
Љубин отац и његови „Мемоари“
Споменик пред вама посвећен је Проти Матеји Ненадовићу, Љубином оцу — свештенику, устаничком вођи и дипломати који је 1805. године постао први председник Правитељствујушчег совјета, првог централног органа власти у устаничкој Србији.
Прота Матеја оставио је рукописне успомене о догађајима које је лично проживео. После очеве смрти, Љубомир П. Ненадовић прихватио се његове заоставштине: делове је објавио 1856. године у „Шумадинки“, а 1867. приредио је целе Протине „Мемоаре“, допуњене документима.
Тако је Љуба учинио више од чувања породичне успомене — очево сведочење претворио је у књигу кроз коју и данас читамо историју Првог српског устанка.
Monument to Archpriest Mateja Nenadović
Ljubomir’s Father and His “Memoirs”
The monument before you is dedicated to Archpriest Mateja Nenadović, Ljubomir’s father — a priest, leader of the Serbian uprising and diplomat who in 1805 became the first president of the Governing Council, the first central authority of insurgent Serbia.
Mateja left handwritten recollections of events he had personally experienced. After his father’s death, Ljubomir P. Nenadović took charge of this legacy: he published parts of it in Šumadinka in 1856, and in 1867 edited and published the complete Memoirs, supplemented with documents.
Ljubomir therefore did more than preserve a family memory — he turned his father’s testimony into a book through which we can still read the history of the First Serbian Uprising today.
Denkmal für Erzpriester Mateja Nenadović
Ljubomirs Vater und seine „Memoiren“
Das Denkmal vor Ihnen ist Erzpriester Mateja Nenadović gewidmet, Ljubomirs Vater — einem Priester, Anführer des serbischen Aufstands und Diplomaten, der 1805 erster Präsident des Praviteljstvujušči sovjet, des ersten zentralen Regierungsorgans des aufständischen Serbiens, wurde.
Mateja hinterließ handschriftliche Erinnerungen an Ereignisse, die er selbst erlebt hatte. Nach dem Tod seines Vaters nahm sich Ljubomir P. Nenadović dieses Nachlasses an: 1856 veröffentlichte er Teile davon in der Šumadinka, und 1867 gab er die vollständigen Memoiren heraus, ergänzt durch Dokumente.
Damit bewahrte Ljubomir nicht nur eine Familienerinnerung — er machte aus dem Zeugnis seines Vaters ein Buch, durch das wir die Geschichte des Ersten Serbischen Aufstands bis heute lesen können.
Monument à l’archiprêtre Mateja Nenadović
Le père de Ljubomir et ses « Mémoires »
Le monument devant vous est consacré à l’archiprêtre Mateja Nenadović, père de Ljubomir — prêtre, chef insurgé et diplomate qui devint en 1805 le premier président du Conseil gouvernant, premier organe central du pouvoir de la Serbie insurgée.
Mateja laissa des souvenirs manuscrits sur les événements qu’il avait personnellement vécus. Après la mort de son père, Ljubomir P. Nenadović prit en charge cet héritage : il en publia des extraits dans Šumadinka en 1856, puis édita en 1867 l’intégralité des Mémoires, accompagnés de documents.
Ljubomir fit ainsi bien davantage que préserver un souvenir familial : il transforma le témoignage de son père en un livre grâce auquel nous pouvons encore aujourd’hui découvrir l’histoire du Premier soulèvement serbe.
Памятник протоиерею Матейе Ненадовичу
Отец Любомира и его «Мемуары»
Памятник перед вами посвящён протоиерею Матейе Ненадовичу, отцу Любомира — священнику, одному из руководителей восстания и дипломату, который в 1805 году стал первым председателем Правительствующего совета, первого центрального органа власти восставшей Сербии.
Матейя оставил рукописные воспоминания о событиях, участником которых был сам. После смерти отца Любомир П. Ненадович занялся его наследием: в 1856 году он опубликовал часть воспоминаний в «Шумадинке», а в 1867 году подготовил и издал полные «Мемуары», дополнив их документами.
Так Любомир сделал больше, чем просто сохранил семейную память: он превратил свидетельство своего отца в книгу, по которой и сегодня можно читать историю Первого сербского восстания.
马泰亚·内纳多维奇大司祭纪念碑
柳博米尔的父亲与他的《回忆录》
眼前这座纪念碑献给柳博米尔的父亲——马泰亚·内纳多维奇大司祭。他既是神职人员，也是塞尔维亚起义领袖和外交官，并于1805年成为塞尔维亚起义时期第一个中央权力机构“执政委员会”的首任主席。
马泰亚留下了关于自己亲历事件的手稿回忆。父亲去世后，柳博米尔·P.·内纳多维奇开始整理这批遗稿：1856年，他在《Šumadinka》上发表了其中部分内容；1867年，又整理出版了完整的《回忆录》，并补充相关历史文献。
因此，柳博米尔所做的不只是保存家族记忆。他把父亲的亲历见证变成了一本书，使今天的读者仍能通过它了解第一次塞尔维亚起义的历史。