МЕСТО КОЈЕМ
СЕ УВЕК
ВРАЋА

Ваљево је било једна од сталних тачака Љубиног живота. Овде је као дечак учио прва слова, упознавао град и слушао приче о породици чија је прошлост већ припадала историји Србије. Улице, куће и обале Колубаре били су део света из којег је кренуо.

​

Касније су га путеви одводили далеко — у Београд, европске градове, дипломатску службу и на путовања са којих су настајале књиге. Ипак, Ваљево је остајало место повратка. После великих градова, туђих језика и дугих друмова, овде је поново налазио познати ритам и људе.

​

Пред крај живота вратио се трајније и у Ваљеву провео последње године. Сачувана је и анегдота у којој је, говорећи о местима у којима би човек могао лепо да живи, уз Париз и Цетиње издвојио управо Ваљево. За човека који је видео велики део Европе, такав избор говори више од дугог објашњења.

​

Овде је 1895. године завршен његов животни пут, а потом је сахрањен у Бранковини. Данас његово име носе улица и библиотека, а бројна места у граду и околини још чувају делове те приче. Ваљево је зато најбоље место да се Чика Љуба упозна као путник који је волео свет, али је добро знао где му је дом.