СВЕДОЧЕЊЕ
КРОЗ ПЕРО САЊАРА

Дело Љубомира П. Ненадовића обухвата широк круг књижевних и историјских тема. Писао је поезију, приповетке, сатиричне и поучне текстове, историјске записе, преводио и уређивао књижевна издања. Још као млад објављивао је песме, а међу његовим раним делима налазе се спевови „Словенска вила“ и „Дојчиновић Војин“. Његова поезија често је била родољубива, шаљива или сатирична, док су песме попут „Попаре“ и „Манитог глумца“ биле веома читане у његово време.

​

Писао је и кратке поучне приче, међу којима су „Јабука“, „Поцепани капут“ и „Бог ће платити“, а посебно интересовање показивао је за српску прошлост. Објавио је „Српску историју за основне школе“ и „Прилоге за српску историју“, спајајући књижевни рад са просветитељском намером. Значајан део његовог јавног и књижевног деловања било је и уређивање листа „Шумадинка“.

​

Најтрајнији траг оставио је путописном прозом. У својим „Писмима“ из Швајцарске, Немачке, Италије, Црне Горе и других крајева спајао је опис предела и градова са портретима људи, анегдотама, историјом и сопственим размишљањима. Писао је непосредно и живо, са много запажања, хумора и личног става, па његове странице често делују као разговор са читаоцем. Посебно место заузимају записи о сусретима са савременицима, а међу њима и сведочење о Петру II Петровићу Његошу.

​

Љуба је бринуо и о књижевном и историјском наслеђу других. Чувао је рукописе и успомене свога оца, Проте Матеје Ненадовића, и допринео објављивању његових Мемоара, а издао је и Његошеву „Слободијаду“. Његово целокупно дело тако гради мозаик XIX века — од песме, сатире и поучне прозе, преко историје и просветитељства, до путописа у којима се документарно и лично спајају у живо сведочење једног времена.